Мосор 2017

Чланови ПД ,Клековача“ су и протеклог викенда имали лијепо искуство везано за природу. Заједно са члановима ПД ,,Козара“ из Бања Луке који су организовали дводневну планинарску акцију ,,Мосор 2017“,  извршили су  дана 08.04.2017. године успон на највиши врх Мосора – Велики Кабал 1339 мнв а у недjељу 09.04.2017. године успон на највиши врх планине Козјак, Вели Врј 779 мнв.

У раним јутарњим часовима, из Бања Луке је организован полазак према Сплиту.  По доласку, направљен  је кратак предах, одакле су се упутили у мјесто  Ситно Горње, удаљено од града 21 км (575 мнв), одакле је започет успон на Мосор.  Преко пропланка, планинарском стазом  стигло се до  планинарског дома ,,Умберто Гиромета“ смјештеног на 868 мнв а назив добио по првом предсједнику ПД ,,Мосор“ .  Шетња настављена  даље стазом која води по камењару обраслом у ниско раслиње и траву уз много разноликог планинског цвијећа, гдје се дошло до врха Осоје (980 мнв). Даље нас је стаза водила према Вицковом Ступу (н/в 1325 м) услиједило је заједничко фотографисање и уживање у прекрасном видиковцу по лијепом и сунчаном дану. Након одмора настављена је шетња  гребенском стазом, преко врха Љубирна 1331 мнв у правцу Великог Кабла, при чему је услиједила стјеновита шетња гребеном стазом и скакутање с камена на камен, а повремено и с помагањем руку. Уследио је долазак на Велики Кабал са својих 1339 м највиши је врх Мосора, а издалека је препознатљив по великом дрвеном крсту  који је постављен на њему. Планинари су уживали у фантастичном погледу на средњодалматинска острва, те према Дугопољу и Св. Јури – Козик, Омишку Динару и Биоково. Повратак је уследио завојитом стазом, камењаром са ниским растињем  до пријевора, а потом  прилично стрмо низбрдо кроз високу макију.  Стаза је била дуга око 8 км и 700 м са укупно проведеним временом око 7 сати.

Уследио је повратак према  планинарском дому ,,Путаљ“  (460 мнв) смјештен на малом обронку подно јужне стијене Козјака, на мјесту с изванредним панорамским видиком на Сплит с околином, Каштела и Каштелански заљев.

Након успјешног дана и преспаване ноћи у дому, на цвјетну недjељу-Цвијети   (09.04.2017.године)  услједило је како обичаји налажу, умивање водом са цвијећем које су планинарке набрале протеклог дана. Дио екипе одлучио се на успон на највиши врх Козјака, док су остали уживали у погледу и зрацима сунца.

Од пл. дом Путаљ кренуло се добро обиљеженом планинарском стазом, која креће иза дома према сјеверу- сјевероистоку. У првом дијелу води сипаром, а након преласка  сипара  наставља лијепо грађена стаза,  по вишеструким серпентинама пење се лагано најприје кроз ниско раслиње, наставља типичним далматинским камењаром све до изласка на гребен и пријевој Врата (н/в 653 м).   Потом се добро маркираном стазом упутило лаганом шетњом до црквице Св.Луке израђена у 14.вијеку, како спомен плоча казује „жуљевитим рукама  прадједова“. Са западне стране црквице Св. Лука налази се највећи врх Козјака – Вели врј с надморском висином 779 м. На самом врху се налази затворени војни објект. Након паузе и заједничке фотографије, уследио је повратак назад према планинарском дому. Дводневна планинарска акција, је завршена вишесатном посјетом раду Сплиту, гдје су планинари провели остатак времена, како у купању тако и посјети ,,Диоклецијанове палаче“, сплитске риве, Матејушке, мармонтове улице, Сустипана итд.

Уз пјесму и звуке гитаре у вечерњим часовима  уследио је повратак  кући. Видно расположени и препуни утисака и плановима за неки нови поход. До тада уз планинарски поздрав – Ведро !

Дарко Драгић

[srizonfbalbum id=30]