Vitorog

Da Vitoroga nije baba roga pokazala je grupa planinara iz PD “Klekovača” koja se priključila PD “Vitorog” iz Šipova na pohodu na ovu planinu. Na mjestu okupljanja kod hrama Presvete Bogorodice u Strojicama organizatori akcije dočekali su nas sa kafom, rakijom i poslužili su za doručak uštipke sa domaćim kajmakom što nam je izazvalo posebnu radost jer nemamo priliku često jesti takav vrhunski proizvod. A ovaj kraj je poznat po tomee.

Prevozom dolazimo do sela Šemanovaca odakle kreće uspon. Iako znamo da zadatak pred nama nije nimalo lak kolona kreće put Malog Vitoroga. Za neka 3,5h izlatimo na vrh na nekih 1746 m. Slikanje, kraći odmor, koji zalogajčić i idemo dalje prema Velikom Vitorogu. Na vrh izlazimo svi i “tek na vrhu vidiš svrhu” sve te patnje kroz koju prođeš da bi stigao tamo. Osvježavajući napici, pivo, rakija, kafa sve već tu i spremno čekaju a Vitorog nas časti svojom veličinom od 1907 m i veličanstvenim pogledom. Naravno, tu pravimo duži odmor, fotkanje i sve već kako to ide po redu kafa, rakija, pivo…. Neki su obišli i stare vojne objekte. Za one kojima je to bila naporna i iscrpljujuća tura domaćin je obezbijedio prevoz sa vrha. Znatan broj se vraća kamionom, što je bila posebna avantura kako smo poslije saznali, a oni malo jači kreću nogom do polazne tačke za šta je trebalo neka 3h jakog hoda.

Svi se ponovo okupljamo u parohjiskom domu gdje je poslužen ručak, uručene zahvalnice kao i knjige koje nam je poklonio sveštenik Radoslav Stanković. Umorni i zadovoljni što nas je vrijeme poslužilo opraštamo se od domaćina i ruku punih janjskog kajmaka krećemo kući. Do nekog sljedećeg viđenja.

Tekst i fotografije: Valentina Dešić