Vijesti

Proteklog vikenda, 8-9.4.2017. godine, šesnaest učenika sa prijedorske regije je vrijedno započelo proljetni raspust. Dvanaest učenika JU OŠ „Jovan Cvijić“ iz Brezičana i četiri učenice JU OŠ „Desanka Maksimović“ iz Oštre Luke su vikend proveli radno na Kozari.

U subotu, 8.4. učenici su planinarili i to obišli su stazu iz Rajkovića preko Kozaračkog kamena do planinarskog doma „Kotlovača“. Za neke od njih je ovo bio prvi put da se popnu na Kozarački kamen i njihovo oduševljenje veličanstvenim pogledom je bilo ogromno. U poslijepodnevnim časovima su učenici, u pratnji nastavnice Suzane Petković i iskusnih planinara Milenka Miodragovića i Radivoja Petkovića, stigli do planinarskog doma „Kotlovača“. Uveče prvog dana im je sekretar Planinarskog društva „Klekovača“ i instruktor prve pomoći, Marko Sarić, održao interaktivno predavanje iz prve pomoći, gdje su učenici vidjeli i probali neke načine zaustavljanja krvarenja kod povrijeđenih osoba. Veče su završili uz logorsku vatru.

Drugog dana izleta, nakon, sad već tradicionalnog, pravljenja palačinaka i sređivanja planinarskog doma, učenici dvaju škola su imali nastavak obuke iz pružanja prve pomoći sa instruktorom i dugogodišnjim volonterom Crvenog krsta, Slavicom Drinčić. Obuka je bila interaktivna i učenici su jedni drugima bili markiranti.

Nastavnica Suzana Petković je naglasila kako je samo malo truda i dobre volje potrebno da se ovakvi izleti organizuju i izvedu, te da je učenicima boravak u prirodi izuzetno zdrav i koristan. Na žalost, u našem okruženju jako se malo posvećuje pažnja na izvođenje nastavnih sadržaja u prirodi, i značaj istih se uvijek umanjuje u odnosu na tradicionalno izvođenje nastave u učionici. Međutim, u XXI vijeku, doba kada nam djeca sve više slobodnog vremena provode sjedeći ispred ekrana, značaj odlaska u prirodu je sve veći.

Utisci učenika sa ovog malog dvodnevnog izleta su izuzetno lijepi i pozitivni, a želja im je da se što češće organizuju i održavaju obuke, izvođenje nastave u prirodi i planinarske akcije u kojima bi i oni mogli učestvovati.

[srizonfbalbum id=31]

Чланови ПД ,Клековача“ су и протеклог викенда имали лијепо искуство везано за природу. Заједно са члановима ПД ,,Козара“ из Бања Луке који су организовали дводневну планинарску акцију ,,Мосор 2017“,  извршили су  дана 08.04.2017. године успон на највиши врх Мосора – Велики Кабал 1339 мнв а у недjељу 09.04.2017. године успон на највиши врх планине Козјак, Вели Врј 779 мнв.

У раним јутарњим часовима, из Бања Луке је организован полазак према Сплиту.  По доласку, направљен  је кратак предах, одакле су се упутили у мјесто  Ситно Горње, удаљено од града 21 км (575 мнв), одакле је започет успон на Мосор.  Преко пропланка, планинарском стазом  стигло се до  планинарског дома ,,Умберто Гиромета“ смјештеног на 868 мнв а назив добио по првом предсједнику ПД ,,Мосор“ .  Шетња настављена  даље стазом која води по камењару обраслом у ниско раслиње и траву уз много разноликог планинског цвијећа, гдје се дошло до врха Осоје (980 мнв). Даље нас је стаза водила према Вицковом Ступу (н/в 1325 м) услиједило је заједничко фотографисање и уживање у прекрасном видиковцу по лијепом и сунчаном дану. Након одмора настављена је шетња  гребенском стазом, преко врха Љубирна 1331 мнв у правцу Великог Кабла, при чему је услиједила стјеновита шетња гребеном стазом и скакутање с камена на камен, а повремено и с помагањем руку. Уследио је долазак на Велики Кабал са својих 1339 м највиши је врх Мосора, а издалека је препознатљив по великом дрвеном крсту  који је постављен на њему. Планинари су уживали у фантастичном погледу на средњодалматинска острва, те према Дугопољу и Св. Јури – Козик, Омишку Динару и Биоково. Повратак је уследио завојитом стазом, камењаром са ниским растињем  до пријевора, а потом  прилично стрмо низбрдо кроз високу макију.  Стаза је била дуга око 8 км и 700 м са укупно проведеним временом око 7 сати.

Уследио је повратак према  планинарском дому ,,Путаљ“  (460 мнв) смјештен на малом обронку подно јужне стијене Козјака, на мјесту с изванредним панорамским видиком на Сплит с околином, Каштела и Каштелански заљев.

Након успјешног дана и преспаване ноћи у дому, на цвјетну недjељу-Цвијети   (09.04.2017.године)  услједило је како обичаји налажу, умивање водом са цвијећем које су планинарке набрале протеклог дана. Дио екипе одлучио се на успон на највиши врх Козјака, док су остали уживали у погледу и зрацима сунца.

Од пл. дом Путаљ кренуло се добро обиљеженом планинарском стазом, која креће иза дома према сјеверу- сјевероистоку. У првом дијелу води сипаром, а након преласка  сипара  наставља лијепо грађена стаза,  по вишеструким серпентинама пење се лагано најприје кроз ниско раслиње, наставља типичним далматинским камењаром све до изласка на гребен и пријевој Врата (н/в 653 м).   Потом се добро маркираном стазом упутило лаганом шетњом до црквице Св.Луке израђена у 14.вијеку, како спомен плоча казује „жуљевитим рукама  прадједова“. Са западне стране црквице Св. Лука налази се највећи врх Козјака – Вели врј с надморском висином 779 м. На самом врху се налази затворени војни објект. Након паузе и заједничке фотографије, уследио је повратак назад према планинарском дому. Дводневна планинарска акција, је завршена вишесатном посјетом раду Сплиту, гдје су планинари провели остатак времена, како у купању тако и посјети ,,Диоклецијанове палаче“, сплитске риве, Матејушке, мармонтове улице, Сустипана итд.

Уз пјесму и звуке гитаре у вечерњим часовима  уследио је повратак  кући. Видно расположени и препуни утисака и плановима за неки нови поход. До тада уз планинарски поздрав – Ведро !

Дарко Драгић

[srizonfbalbum id=30]

U nedjelju, 9. aprila 2017. godine, otvorena je “Staza od 100 km” koja ide od naselja Trapisti do teslićkog naselja Bijelo Bučje, koja će služiti za planinarenje, biciklizam i šetnju u prirodi. Ova uređena i označena staza duga je 100 km i prolazi kroz pet opština, a namjera je da je u Izačiću spojimo sa Bihaćem. Time bi bila spojena sa hrvatskim stazama.

Staza je markirana po međunarodnim standardima i prilagođena je svim uzrastima, rekreativnom uživanju i istraživanju prirode. Nudi mogućnosti kampovanja, logorovanja, kupovine domaćih proizvoda i rukotvorina, kao i uživanje u domaćim tradicionalnim jelima.

Relacija staze je Trapisti-Slatina-Crni Vrh-Mlinska Rijeka-Šnjegotina-Karač-Liplje-Hajdučke Vode-Očauš-Mihajlovac-Šiprage-Selačka-Bijelo Bučje.

Zaslužni za formiranje ove staze su i Planinarski savez Republike Srpske, nekoliko planinarskih društava iz Čelinca, Banjaluke i Teslića, kao i Turistička organizacija Banjaluka.

Članovi Planinarskog društva “Klekovača” su obišli stazu “C”: Hajdučke vode – Velika Runjevica – Urljaj – Mali i Veliki Mihajlovac – Šiprage u dužini od 30 km. Staza je bila lijepa ali i zahtjevna sa dosta visinske razlike.

Marko Sarić

[srizonfbalbum id=32]

Još jedan nedjeljni dan proveden je u druženju i dobrom raspoloženju na planini Dimitor. Članovi PD ,,Klekovača“ su se odazvali na poziv Planinarsko ekološkog društva “Vidik” Mrkonjić Grad koje je u saradnji sa Eko zonom Zelenkovac organizovala jubilarnu, desetu zimsku planinarsku akciju pod nazivom “Zimski uspon na Dimitor”.

Sunčano nedjeljno jutro na polasku iz Prijedora, ukazivalo je na odlične vremenske uslove za šetnju. Na uspon se krenulo sa početne tačke Štrbina oko 9 časova, sa odličnom vidljivosti i bez padavina. Staza je cijelom dužinom bila prekrivena snijegom. U početku tempo kretanja je bio sporiji zbog velikog broja učesnika. Oko 12 časova skoro svi učesnici akcije su se popeli na najviši vrh Dimitora 1483 m n/v, gdje je uslijedilo zajedničko fotografisanje sa zastavama društava. Nakon predaha, uslijedio je dogovor oko povratka, tako da je većina planinara nastavila spuštanje i povratak preko grebena Kozja strana 1311 m n/v, dok su se ostali vratili putanjom kojom su i došli (što se kasnije i ispostavilo kao povoljan potez). Tada počinje i da se mijenjaju vremenski uslovi, oblaci koji su dolazili sa sjeverne strane ukazivali su na oluju. Počele su da provijavaju i prve pahulje, ali i uprkos tome, dok smo se kretali prema početnom odredištu, svjež vazduh i planinski spokoj omogućili su nam da odmorimo svoja čula u ljepotama ove planine.

Po povratku do mjesta Štrbine, uputili smo se u eko zonu Zelenkovac gdje je organizator uspona obezbjedio okrepljenje tolpim čajem i dobro znanim pasuljem. U idiličnom zimskom ambijentu eko zone Zelenkovac, posmatrali smo borove okićene snijegom i velike pahulje koje su provijavale. Bližilo se vrijeme za polazak, te nakon dodjele zahvalnica društvima, zahvalili smo se organizatoru na divnom gostoprimstvu i uputili se ka Prijedoru

Darko Dragić

[srizonfbalbum id=29]

I ovaj vikend članovi PD Klekovača proveli su na planini.
Ovoga puta, to je bio Grmeč i njegov najviši Crni vrh (1605m/nv).
Sada već tradicionalni, šesti po redu, „Grmečki marš“ organizuje udruženje sanjana „Grmeč“ i PAOK „Banja Luka“ a pod pokroviteljstvom Planinarskog saveza RS.
Osim boravka u prirodi i druženja, ovaj Marš ima i snažnu poruku a to je da se ne zaborave tekovine narodnooslobodilačke borbe i žrtve koje je u borbi protiv fašizma podnio narod ovog kraja.
Njegoševa misao da boj ne bije svijetlo oružje već srce u junaka pokazala se tačnom i te davne 1943. godine kada su borci NOB slomili četvrtu ofanzivu mnogostruko brojnijih njemačkih snaga i omogućili stvaranje slobodne teritorije u okupiranoj zemlji.
A da sreća prati hrabre pokazalo se i ovog nedeljnog jutra. Uprkos lošoj vremenskoj prognozi koja je uporno ukazivala na kišno i oblačno vrijeme, mnogobrojne učesnike „Grmečkog marša“ dočekalo je sunčano nedeljno jutro. Na uspon smo krenuli iz sela Bravsko. Staza koju smo trebali preći duga je 7,5 km a nadmorska visina sa koje smo počeli uspon je 1090 m. Početak staze je bio zaleđen pa su se planinari šalili da smo trebali ponijeti dereze. Ubrzo smo došli do dijela staze prekrivenog snijegom koji je na pojedinim mjestima dostizao visinu i preko 80 cm. Najteže je bilo planinarima koji su išli prvi i prtili stazu za ostale učesnike koji su se u koloni kretali iza njih. Tempo kretanja je bio nešto sporiji zbog velikog broja učesnika (preko 190) i potrebe da se ritam prilagodi mogućnostima svih učesnika Marša. Lijepo vrijeme nam je omogućilo da veći dio uspona imamo prekrasan pogled na Klekovaču, Osječenicu i Bravsko polje ukrašeno brojnim vrtačama.
Svi učesnici Marša su se, u predviđenom vremenu, uspješno popeli na Crni vrh gdje je usljedilo fotografisanje sa zastavama društava i kratak predah. Kako je zadnji dio staze do vrha nešto strmiji, naši vodiči su na tom dijelu postavili uže koje je omogućilo siguran silazak po stazi koja je na dijelovima već bila zaleđena i prilično teška za kretanje pri silasku.
Po povratku u selo Bravsko dočekali su nas gostoprimljivi mještani sa rakijom i vinom dobrodošlice, te je nakon toga održan kratak istorijski čas . Organizator uspona je obezbjedio i ručak za sve učasnike Marša. Uz bogatu trpezu, dobro društvo i po koju čašicu vrijeme brzo prolazi pa je tako došao i trenutak da se oprostimo od domaćina i krenemo kući. Zahvalili smo se na svemu što su pripremili za nas i dali čvrsto obećanje da ćemo se iduće godine ponovo družiti na istom mjestu i da ćemo čuvati svijetlu tradiciju naših predaka!

Bojana Derkuća Bevandić

[srizonfbalbum id=28]

Nedjeljno jutro, 29.1.2017. godine u Prijedoru je osvanulo u magli, živa termometra je bila debelo u minusu, – 12 tačnije. Oko 7:30 h Ljubiša Aramanda i ja krenusmo put Mrakovice da kao članovi PD “Klekovača” sa još jednim članom ekipe Jungić Božom učestvujemo u gastro takmičenju koje se dešavalo u sklopu XI po redu manifestacije “Dani zime na Kozari” u organizaciji turističke organizacije Grada Prijedora i Grada Prijedora.

Već pri prvom usponu prema Mrakovici, magla i hladnoća kao da su ostali za nama, naplatna rampa nacionalnog parka je izgleda za njih bila nepremostiva. Hladno jutro u gradu ničim nije odavalo svu ljepotu dana koji se rađao na Kozari. Stigli smo na Mrakovicu oko 8-8:15 h. Usput smo se susreli sa kolegom Božom, inače glavni “chef” naše ekipe. Takmičenje kao i sva ostala dešavanja tog dana su trebala se održe na platou ispred spomenika na Mrakovici. Tu smo pronašli već pripremljene štandove za ekipe i vidjeli smo da smo mi smješteni između dvije ekipe, nama dobro poznate, takođe planinara iz Srpca (“Videta”) i Kozarca (“Mrakovica”). Tu u blizini bili su i kolege planinari iz Sanskog Mosta i Gradiške.

Nakon što smo raspakovali stvari, namirnice i ostale potrepštine tog dana raspodijelili smo uloge i bacili se na posao. Naša mala ekipa se dobro snalazila u netipčnoj za nas situaciji i ubrzo više nije bila tako mala kada su nam se počeli pridružvati i ostali članovi našeg Društva i pružali nam podršku te bodrili nas uz muziku i pjesmu. Nakon napornog sjeckanja i lupkanja naš čorbanac je počeo polagano da se krčka. Božo i ja smo ptistupili posljednjoj fazi kuvanja ocjenjujući kojeg i koliko začina treba da dodamo. Nešto poslije 13 h naših 50-ak litara pikantnog čorbanca je bilo gotovo i spremno za posluživanje. Naše kolege nestrpljivo su čekale u redu za svoju porciju i odlazili sa osmijehom blaženstva i zadovoljstva kada su ispraznili svoje tanjure. Koliko je čorbanac bio dobar najbolje pokazuje to što je kazan bio već prazan za 10 minuta, sreća pa mi kuvari prvi probasmo inače bi ostali praznog stomaka. Ne ostade ništa ni za žiri, ali nema veze, bitno je da smo se mi zabavili a zadovoljstvo i pohvale naših prijatelja su najveća nagrada.

Do sljedećeg puta, ovim ne mislim na sljedeće Dane zime, već prvi sljedeći put kad budemo kuvali čorbanac, jer godina je tek počela. Sretno i vedro!

Dario Duvnjak

[srizonfbalbum id=26]

Ni jutarnja hladnoća od -13 stepeni, koliko je bilo u Rajkovićima, nije smetala grupi od 70-ak planinara da se hrabro uputi na stazu Omladinskog marša. Kao i svih prethodnih godina, prvi dan manifestacije „Dani zime na Kozari“ je rezervisan za planinarenje i skijaški kup za učenike osnovnih i srednjih škola.
Članovi našeg Društva vrlo rado prisustvuju ovom pohodu a već nekoliko godina uz domaćine KES „Albatros“ pružamo i logističku podršku učesnicima u vidu pomoći naših vodiča.
Uz nas, tu su se skupila još sljedeća planinarska društva: „Kozara“ i „Manjača“ iz Banja Luke, „Videta“ iz Srpca, „Čičak“ iz Čelinca, kao i veći broj naših sugrađana, zaljubljenika u prirodu.
Organizator je ove godine odabrao stazu kojom ide i naša tradicionalna akcija „Pozdrav proljeću“, jer je zbog velikog snijega, to bila jedna od rijetkih prohodnih staza na Kozari.
Već nakon stotinjak metara grupa planinara izlazi na osunčan dio staze koja vodi pored potoka po imenu Uremovac i laganim tempom prelazi preko nekoliko divno napravljenih mostića. Snijeg je dubok od 20 do 30 cm i suv je, što ga čini idealnim za hodanje. Nakon početnog zagrijavanja kreće ozbiljan uspon prema Kozaračkom kamenu. Iako je na startu temperatura bila u „dubokom“ minusu, naporan uspon u kombinaciji sa jutarnjim suncem mnoge tjera da ostanu samo u jednom sloju odjeće.
Prvi odmor je na proplanku Žežanica, ispod samog Kozaračkog kamena. Pristižu i članovi Stanice GSS Banja Luka, koji se brinu za bezbjednost svih učenika pohoda. Nastavljamo uspon zajedno ali ne uobičajenom stazom sa istočne strane, nego ovaj put biramo put koji vodi sa jugozapada. Nova-stara staza, koja je od nedavno ponovo prohodna zahvaljujući radnicima NP „Kozara“, svima se dopada jer se za svo vrijeme uspona pruža divan pogled na Prijedor i okolna naselja. Potrudićemo se da ova staza bude potpuno spremna i za našu akciju, u martu.
Pauza na Kozaračkom kamenu se koristi za fotografisanje, prvi obrok ili topao napitak. Uživamo u divnom sunčanom danu, bez daška vjetra. Silazak istočnim padinama Kamena je najteži dio ove staze, ali uz pomoć vodiča i članova GSS-a svi sigurno dolaze do podnožja i nastavljaju pohod.
Ostatak staze prolazi u uživanju u snijegu, suncu i divnoj Kozari. Mnogi često zastaju da bi uhvatili najbolji kadar, pa su na kraju prvi članovi grupe do Mrakovice stigli u 13:30 a oni na začelju sat vremena kasnije.
Na Mrakovici nas očekuje odličan pasulj, za koji pohvale zaslužuje kuvar Ranko iz NP „Kozara“ i dodjela zahvalnica za učešće na akciji. Zahvaljujemo se organizatoru na odličnoj akciji i nadamo se da smo svojim učešćem i doprinosom pomogli da ona bude još bolja. Svakako se vidimo i sljedeće godine.

Draško Zgodić

[srizonfbalbum id=27]

Planinarsko skijaško društvo „Ljubijski rudar“ Prijedor u povodu Dana rudara i 100 godina RŽR “Ljubija” organizovalo je u nedjelju 11.12.2016. godine marš planinara – Rudarsku transverzalu na relaciji Bronzani Majdan – Marićka – rudnik Omarska na dužini od 20 km.

Ovogodišnja Rudarska transverzala je X jubilarna koja je, interesantno, došla na značajan jubilej za naš rudnik ali i grad. Ovom trnasverzalom se nastoji obilježiti dio života rudara i rudarskih postrojenja tako što svake godine obilazimo značajnije rudarske lokalitete. Obično trasom transverzale prolazimo stazama i putevima kuda su rudari išli na posao i to ne malim razdaljinama, zatim putevima (ili prugama) kuda je ruda transportovana sa rudišta dalje u svijet. Na trenutak se u tim kilometrima sjetimo koliko je rudarski život bio i jeste težak i koliko je njihov hljeb zaista sa sedam kora.

Neuobičajeno lijep i topal decembarski dan okupio je preko 70 planinara i ljubitelja prirode. Pored radnika RŽR “Ljubija” i “ArcelorMittala Prijedor” bilo je dosta planinara iz prijedorskih društava PSD “Ljubijski rudar” i PD “Klekovača” i PD “Manjača” Banja Luka.

Polazna tačka je bila u mjestu Bronzani Mjadan na čijem su prostoru još u rimskom periodu vršena iskopavanja rude. Vodiči su bili predsjednik PSD “Ljubijski rudar” Božo Grbić i Stanimir Trivunović. Išlo se polako a ponekad brzo što je zavisilo od toga ide li se uz brdo ili niz. Zastajkivalo se kraj interesantnih mjesta pogodnih za odmor ali i pored toplih čvaraka i krvavice.

Dolaskom u krug rudnika Omarska gdje se danas vrše iskopavanja željeznih ruda spojena je linija koja je krenula od početaka iskopavanja prema savremenim danima – kao putovanje kroz vrijeme. Planinari su obišli površinske kopove Buvač i Jezero i velike rudarske mašine koje svojom pojavom ulijevaju strahopoštovanje. Kopove i aktivnosti na njima prezentovao je na zanimljiv i nama razumljiv način planinar Dario Duvnjak, dipl. inž. rudarstva.

U rudničkom restoranu je upriličen ručak za sve učesnike marša. Sumirali su se utisci i pravili dogovri za naredne planinarske pohode. Svi su poželjeli da sljedeće godine opet upoznaju nešto novo iz rudarske tradicije ali i, slobodno rečeno, rudarske kulture.

Marko Sarić

[srizonfbalbum id=25]

Planinarsko društvo „Klekovača“ je proteklog vikenda (8-9.10.2016.) postalo brojnije za petnaest novih članova.

Učenici OŠ „Jovan Cvijić“ iz Brezičana, članovi planinarske družine škole, su u subotu ujutro obišli stazu od Benkovca, preko Jankovića kamena i Zečijeg kamena do planinarskog doma na „Kotlovači“ uz pomoć vođe družine Suzane Petković i planinara Radivoja Petkovića i Tanje Timarac. Tamo su ih dočekali stariji članovi planinarskog društva „Klekovača“ i priredili za njih vrlo zanimljiv program.

Učenici su vježbali spuštanje niz strminu uz pomoć užeta i potpune planinarske opreme i to im je svima bilo izuzetno zabavno i potpuno novo iskustvo, pa su se spuštali i više puta. Dobrodošlicu u Planinarsko Društvo “Klekovača” i planinarski dom je poželio sekretar Marko Sarić koji je zatim održao predavanje o planinarskom društvu „Klekovača“, ponašanju u planini i planinarskim stazama koje je pratio niz slika i video zapisa sa raznih planinarskih pohoda članova ovog Društva. Nakon toga vodič Draško Zgodić je učenike upoznao sa planinarskom opremom kroz interaktivno predavanje, gdje su bili u mogućnosti da probaju i pregledaju svaki komad planinarske opreme, u čemu su posebno uživali.

Na kraju ovog predavanja, učenicima su uručene planinarske knjižice, čime su učenici i zvanično postali članovi Planinarskog društva „Klekovača“. Mladim planinarima je čestitao i knjižice uručio najtrofejniji prijedorski planinar Duško Vujičić. Pjevanjem uz vatru su završili uzbudljivi prvi dan.

U nedjelju su učenici imali radionicu pripremanja palačinaka u planinarskom domu i nakon toga se uputili na izletište Stara pilana, gdje su upoznati sa legendom koja se veže za Mehmedovu crkvu. Na mostiću koji vodi do kapelice su neke zaljubljene glave ostavile katanac zakačen na ogradu mosta. Potom su svi učenici otišli do Rajkovića gdje ih je čekao autobus za povratak kući.

Utisci sa ovog malog planinarskog pohoda su izuzetno lijepi i pozitivni, a želja učenika je da se što češće organizuju i održavaju planinarske akcije u kojima bi i oni mogli učestvovati.

Suzana Petković

[srizonfbalbum id=24]

U okviru realizacije Plana godišnjih aktivnosti za 2016. godinu, PD „Kozara“ iz Banja Luke je u periodu od 28.09. do 02.10.2016. godine organizovala uspon na Musalu, najviši vrh planine Rila, Bugarske i Balkanskog poluostrva.

Mi, planinari PD “Klekovača” iz Prijedora (Bojana Derkuća Bevandić, Radenko Derkuća i Jelena Banović) pridružili smo se drugarima iz „Kozare“ i u srijedu uveče krenuli smo iz Banja Luke put Bugarske. U Sofiju smo stigli u ranim jutarnjim časovima i tu smo proveli nekoliko sati što smo iskoristili za obilazak užeg centra grada. Građevina koja se po svom značaju i ljepoti izdvaja u odnosu na druge nesumnjivo je katedrala koja nosi ime slavnog ruskog kneza i sveca Ruske pravoslavne crkve Aleksandra Nevskog.

Nakon obilaska bugarske prestonice, nastavljamo put ka Borovecu, turističkom mjestu i najstarijem ski centru u Bugarskoj. Odmah po dolasku odlazimo do početne stanice gondole kako bi utvrdili raspored vožnje. Naime, plan je bio da se prevezemo gondolom do Jastrebca koji se nalazi na 2360 mnv i da od te tačke izvedemo uspon na Musalu te da se na isti način vratimo nazad u Borovec. Međutim, saznajemo da gondola ne radi iako na zvaničnom sajtu piše drugačiji podatak. U tim okolnostima, prvobitni plan postaje nemoguć i naši vodiči kontaktiraju predstavnike turističke zajednice i lokalne planinare kako bi prikupili potrebne informacije i utvrdili alternativnu stazu. Nakon analiziranja svih informacija, odluka pada da na uspon krenemo iz Carske Bistrice koja se nalazi na 1400m nv, da se popnemo na vrh i da se vratimo u planinarski dom „Musala“ koji se nalazi na 2389m nv na noćenje.

Po utvrđivanju pravca uspona, još neko vrijeme provodimo u Borovecu te odlazimo na noćenje u planinarski dom „Šumnatica“. Ovaj dom je česta destinacija za planinare sa prostora bivše Jugoslavije tako da domaćica doma Marijana izvrsno govori naš jezik i daje nam niz korisnih informacija.

U petak u 7:30h krećemo iz Carske Bistrice na uspon. Vremenski uslovi su idealni za planinarenje. Prolazimo kroz prekrasne šumske predjele sa brojnim izvorima i potocima. Planina Rila je i dobila ime po tračkoj riječi koja znači „prepuna vode“ i zaista zaslužuje ovakav naziv. Rana jesen je već obojila listopadno rastinje prekrasnim crvenim i žutim bojama.
Do hiže „Musala“ (2389m nv) stižemo laganim tempom za oko 3,5h. Tu pravimo duži pauzu za ručak i odmor te nastavljamo put ka vrhu. Od hiže Musala pa do vrha nalazi se veći broj ledničkih jezera i zaista je teško reći kojem od njih bi se mogao dodijeliti epitet najljepšeg. U svakom slučaju, najpoznatije je Ledeno jezero koje se nalazi na 2709m nv i najviše je jezero na Balkanu. U njegovoj blizini se nalazi i istoimeni dom koji je bio zatvoren. Do vrha nam je preostalo nekih 30-tak minuta. Ipak, očarani ljepotom ledničkih jezera koja ostaju ispod nas, „probijamo“ malo ovaj termin jer svaki čas zastajemo kako bi nezaboravan prizor fotografisali još jednom. Od doma Ledeno jezero, duž sjeverozapadnog grebena prema vrhu, postavljeni su metalni stubovi sa sajlom koja je visoko postavljena i koristi se za zimski uspon. Kada nema snijega, do vrha je lakše doći paralelnom neosiguranom stazom.

Najzad – Musala! Krov Balkana sa koga se pruža veličanstven pogled na vrhove Rile, Pirina, Vitoše sve do Rodopa. Kako je vrijeme bilo odlično, ostali smo na vrhu više od sat vremena što smo iskoristili za fotografisanje i uživanje u prekrasnim pejzažima. Na samom vrhu se nalazi meteorološki opservatorij koji je izgrađen 1932. godine i naučno-istraživačka laboratorija.

Puni utisaka, krećemo nazad i u 19h stižemo u hižu „Musala“. Ovaj dom nije opremljen kao alpski domovi ali dobili smo ono što nam je najviše trebalo: čistu posteljinu i topao obrok te smo sasvim zadovoljni otišli na spavanje.
Ujutro, nakon doručka krenuli smo nazad. Dijelom smo promijenili stazu i preko Jastrebca sišli do Carske Bistrice za šta nam je trebalo oko 3h. Nakon ručka u Borovecu, krenuli smo ka Rilskom manastiru koji se nalazi na sjeverozapadnom obronku planine Rila na 1147m nv. Rilski manastir je najveći i najznačajniji pravoslavni manastir u Bugarskoj. Osnovan je u X vijeku a ime je dobio po slavnom bugarskom pustinjaku Ivanu Rilskom. Ovo prekrasno zdanje je 1983. godine uvršteno u svjetsku baštinu pod zaštitom UNESCA.

Nakon obilaska, krećemo kući i u nedelju u ranim jutranjim časovima stižemo u Banja Luku gdje je opraštamo od drugara iz PD „Kozara“ i nastavljamo put za Prijedor. Uskoro stižemo u polaznu tačku i dobro poznato mjesto kome se vraćamo oplemenjeni slikama novih predjela i ljudi koje smo vidjeli i upoznali na ovom prekrasnom putovanju.

Bojana Derkuća Bevandić

[srizonfbalbum id=23]